U prošlosti se smatralo da je levorukost nešto loše, neobično, čudno, loša navika i da to treba ispravljati. Danas, manifestaciji levorukosti može se sasvim opravdano dodati opis nadprosečna intelektualna sposobnost. Za dodatnu potvrdu rečenice možemo uzeti u obzir poznate istorijske ličnosti kao što su Napoleon, Albert Einstein, Pablo Picasso i njihove genijalnosti, a zajedničko im je bila – levorukost.

Za ljudski mozak kažemo da je lateraliziran, tj. da je podeljen na levu i desnu hemisferu koje obavljaju različite funkcije. Leva hemisfera je dominantnija i istovremeno kontroliše i upravlja informacijama koje dobija iz desne strane tela, a desna hemisfera kontroliše i upravlja informacijama s leve strane tela. 

Kod levoruke dece situacija je obrnuta i dominantna je desna hemisfera, što rezultira time da više koriste levu stranu tela. Prednost upotrebi jedne ruke, tzv. lateralnost uočava se u različitim aktivnostima – bacanje lopte, držanje kašike, crtanje. Između sedmog i devetog meseca od rođenja, neka deca pokazuju levorukost, a sa dve godine starosti većina dece daje jasnu prednost jednoj ruci koja se konačno učvršćuje do polaska u školu.

Imajući u vidu da mozak svojom funkcijom određuje osnovne motoričke radnje, potpuno  je neopravdano primoravati dete da se preorijentiše na desnu ruku. Posledice nasilnog preusmeravanja levorukosti ogledaju se u sledećim područjima: motorika, govor, intelektualni razvoj i karakter.  

Desnoruki su zbog svoje brojnosti u prednosti, a levoruki se moraju prilagođavati. Učenje pisanja je najveći problem. Međutim, oni to obično uspešno savladavaju i to ne predstavlja teškoće u njihovom razvoju i prilagođavanju tokom života. Istraživanja ukazuju da su levoruki nadareniji za precizne sportove, matematiku, umetnost, nego desnoruki. U sportovima koji zahtevaju snagu, preciznost i brzinu, levoruki su takođe u prednosti. Ne postoji niti jedan opravdan razlog za promenu prirodnog moždanog sklopa kod deteta. Ako roditelj primeti da se dete ne može odlučiti kojom će rukom pisati ili crtati, poželjno je obratiti se stručnjaku (pedijatru ili psihologu) koji će otkriti koja je strana prirodno razvijena. Pogrešno je prisilno pokušavati ispravljati levorukost. Uz pravilan pristup i učenje dete može biti jednako spretno i uredno kao i desnoruki.